6. Учесталост коришћења мултимедијалне технологије у настави

Колика је моћ и заступљеност медија није потребно коментарисати, као ни чињеницу да све више деце има компјутер код куће и да га користи у различите сврхе. С обзиром да настава треба да «вуче» развој ученика и да наставник треба да зна више од својих ђака, наметнула се и нужност обуке наставника за рад на рачунару, као и за примену мултимедија у настави. Наравно, мањи број наставника је већ примењивао овакав приступ у настави, али већина наставника је имала отпор према рачунару и савременим технолошким променама. Детаљније...

7. Интерактивна настава - активно учење

Активно учење је популарни назив за пројекат чију праву природу најбоље одражава назив интерактивна настава – активно учење.

Сви индикатори ефикасности нашег образовног система показали су и показују забрињавајуће резултате. Можемо слободно рећи да се настава у нашим школама свела на понављање издиктираних лекција, у најбољем случају с разумевањем, тако да школа успева да пренесе неке гроздове (не системе) знања и умења из појединих школских предмета, док читав низ веома важних знања и умења потребних за живот и рад у савременим условима живота, деца не добијају у школи. Детаљније...

8. Израда сценарија за извођење АУН наставе

Израда сценарија за АУН је кључна тачка у  примени исте, тј. она је главна спона између идеје о активном учењу и праксе активног учења. Ово је сегмент у коме креативност наставника највише долази до изражаја (планирање и реализација наставе). У овој фази врши се прелаз са обуке наставника за активно учење/наставу на практичну примену тих начела у врло одређеном и врло специфичном контексту у коме се изводи настава. Детаљније...

9. Едукативна радионица као облик активног учења

Нема једне, одређене методе наставе/учења која, независно од садржаја, гарантује активност ученика у наставном процесу. Свака метода има свој активирајући потенцијал који се може реализовати у одређеном контексту. Једино је важно да ли је то најбоље изабрана метода за реализацију планираног васпитно-образовног цилја и да ли одговара садржају, односно градиву на коме ће се радити. Детаљније...

10. Утицај комплексне методе на брзину и квалитет читања

Насупрот букварској методи, по којој се слова обрађују по одређеном редоследу и по једно или два слова за време једног часа, код комплексне методе, деца одмах, од првог дана долазе у контакт са свим словима, учење читања почиње одмах, а деца усвајају слова сопственим темпом. Тако се може десити да неко дете једног дана усвоји чак 5-6 слова, према властитим афинитетима, а следећег дана само једно до два или чак ниједно слово. Деца долазе у школу са различитим предзнањима: нека знају по неко слово, а нека знају чак и да читају. Из тих разлога сматрмо да је ова метода добра, јер деца настављају да уче оно што не знају, док, по букварској методи „крећу“ од почетка, без обзира на ком се сазнајном нивоу налазе. Детаљније...

11. Приказ комплексне методе у настави почетног читања и писања

Комплексни метод означава начин обраде слова и начин описмењавања ученика првог разреда. По овом методу, слова се не обрађују ни појединачно (МОНОГРАФСКИ), ни групно, већ одједном (КОМПЛЕКСНО). Ученици су у сталном контакту са свим словима, у разним активностима и деца их усвајају индивидуално, свако својим темпом и редоследом. То није један од поступака аналитичко-синтетичког метода, већ посебан метод у настави почетног читања и писања. Детаљније...

12. Мапе ума

Мапе ума представљају методу која омогућава да се пуно информација као кључних идеја и речи стави на један лист папира помоћу симбола и боја на креативан начин. Ово је добар начин да се организују белешке које нам касније омогућавају лакше присећање.

Централна тема или поставка проблема као кључни појам представи се симболично у средиште папира (табле, великог папира) који је хоризонтално окренут. Црта се кључна идеја или главни појам величине око 5cm, без уоквиравања и у најмање три боје. Око централног симбола уцрта се неколико дебљих главних грана, а на гранама се нацртају симболи или слике кључних речи као карта сећања. Има онолико главних грана колико и појмова који описују (дефинишу) централни појам. У наредном кораку се главне гране даље разгранавају на гранчице и на гранчице, па се онда на сваку од њих нацрта симбол или цртеж важних идеја и појмова који су у вези са најважнијим појмовима који су већ уцртани на дебљој грани. Детаљније...

13. Психологија наставника - улоге, компетенције, знања и вештине

Људи прошлости обликују људе будућности и за друштво будућности које се убрзано мења. Детаљније...

14. Час у Феликс Ромулиани